Roditelji često cijeli život posvećuju svojoj djeci.Ljubav prema djetetu nikada ne prestaje, ali to ne znači da roditelji trebaju trpjeti nepoštovanje ili iskorištavanje.
Kada deca odrastu, umeju da budu veoma neprijatna prema svojim roditeljima. Nekada se ponašaju kao da su sve zaboravila – sve one neprospavane noći, bolovanja, žrtve, odricanja, suze i strepnje koje ste kao roditelj podneli zbog njih. U toj fazi odraslosti, oni često žele da se oslobode svih stega, da budu svoji ljudi, što je sasvim prirodno. Ali u tom procesu, često zaborave granicu poštovanja prema onima koji su ih stvorili i odgajili.
Međutim, jedno pravilo uvek mora da ostane jasno: vi ste roditelji, i to se nikada ne menja. I dalje imate pravo na glas, na svoje „ne“, na granice koje štite vaše dostojanstvo, zdravlje i duševni mir.
- Zamislite da ste kupili uređaj na kojem piše: otporan na udarce. Šta će se desiti? Ljudi će ga nositi bez zaštite, bacaće ga po stolu, možda čak i na pod. Neće paziti, jer misle – ne može se pokvariti. Isto je i sa ljudima.
Ljudi koji su blagi, tihi, puni razumevanja, spremni da opraštaju i prave kompromise – često postanu oni koji se najmanje cene. Ljubaznost i strpljenje, umesto da budu prepoznati kao vrline, bivaju iskorišćeni. Apsurdno, zar ne?
Ljudi cene granice. Cene one koji kažu: „Sa mnom ovako ne možeš!“ Cene one koji poštuju sebe.
Roditelji su često poznati kao oni koji trpe najviše – naročito kada je reč o odrasloj deci. Kao da je njima zabranjeno da kažu NE. Kao da roditelj mora biti neuništiv, sve praštajući, bez prava na sopstvene potrebe. Ipak, kada dozvolite da vas odraslo dete koristi, manipuliše ili potcenjuje, neminovno dolazi do katastrofe – jer ste izgubili autoritet, ali i samopoštovanje.
Zato je važno da se granice postave na vreme.
Četiri stvari koje nikada ne smete tolerisati svom odraslom detetu:
1. Manipulacija
Rečenice poput:
“Ako me voliš, prihvatićeš mog partnera bez rezerve.”
“Ako me voliš, daćeš mi novac iz svog života, jer ja imam plan.”
…nisu izrazi ljubavi, već čiste manipulacije.
Deca ponekad koriste emocionalnu ucenu, prete distancom ili tišinom, očekujući da roditelji popuste iz straha da ih ne izgube. Ali prava ljubav se ne dokazuje potpunim samoodricanjem. Ako imate drugačije mišljenje – imate pravo da ga izrazite. Roditeljstvo nije žrtvovanje do samouništenja.
2. Krivica
Krivica je jedan od najopasnijih alata u rukama odrasle dece.
Primer iz života: žena koja je sama odgajala sina, iz osećaja krivice što nije imao oca, davala mu je sve – bez granica. On je, vremenom, postao sebičan, nezahvalan, i čak je nju krivio za neuspehe u svom životu. Danas ona živi po njegovim pravilima, jede ono što on kupi, ne izlazi, ne odlučuje o svom novcu. Krivica ju je zarobila.
Roditeljstvo ne znači da ste krivi što ste davali najbolje što ste mogli. Greške su prirodne. Ono što ne sme biti prirodno jeste da vaša deca koriste vašu krivicu da bi vas kontrolisala.
3. Mešanje „mog“ i „našeg“
Porodica treba da funkcioniše na osnovu ljubavi i razumevanja, ali i poštovanja tuđih granica. Ako vaše dete uzme nešto vaše – novac, nakit, imovinu – i pritom smatra da nije dužno da to vrati jer je “porodica”, to je ozbiljan znak nerazumevanja odnosa.
U redu je pomoći detetu, ali samo ako ta pomoć ne prelazi granicu zdravog razuma i sopstvenih mogućnosti. Ne treba se praviti da je roditeljska imovina javno dobro. Ako dete uzme – treba da vrati. Ako slomi – treba da popravi. Ako pozajmi – neka ceni to isto kao da je pozajmilo od bilo koga drugog.
4. Omalovažavanje
Obrazovanje, diploma, uspeh – sve je to lepo. Ali to vašem detetu ne daje pravo da vas tretira kao manje vrednog čoveka.
Niste završili fakultet? To ne znači da nemate životnu mudrost. Ne pratite moderne trendove? To ne znači da ste manje sposobni za odlučivanje.
Nikada ne dozvolite da vas dete omalovažava jer niste kao ono.
Setite se – vi ste njega stvorili, ne ono vas.
Vaš način života, vaši izbori, vaši snovi – to je vaša stvar. Ne dozvolite da vas menjaju pod maskom “modernosti” ili “brige”.
Pravi uspeh roditelja nije u tome da žrtvuju sebe do poslednjeg daha.
Pravi uspeh je u tome da održe svoje dostojanstvo, svoju vrednost, svoj mir – čak i kad vole više nego što se može izmeriti.
