Priča o Amandi Eler koja je preživjela 17 dana izgubljena u gustim šumama jedna je od onih koje upozoravaju. Uprkos ozbiljnim povredama, gladi, žeđi Amanda je preživjela zahvaljujući svojoj volji, vjeri.
Amanda Eler, fizikalna terapeutkinja i instruktorka joge, preživjela je jedno od najdramatičnijih nestanaka u novijoj američkoj istoriji, kada se 2019. godine izgubila u šumskom rezervatu Makavao na havajskom ostrvu Maui. Planirala je kraću šetnju bez mobilnog telefona, ali je ubrzo zalutala sa staze i izgubila orijentaciju u gustoj džungli. Njeno iskustvo, koje je trajalo punih 17 dana, obeleženo je teškim fizičkim povredama, glađu, žeđu, ali i čudesnim preživljavanjem i dubokom ličnom transformacijom.
Već nakon nekoliko dana lutanja kroz šumu, Amanda je pala s visine od šest metara i slomila tibiju (cevanicu) na lijevoj nozi. Uskoro je ostala i bez patika, koje je odnijela bujica. Bez odgovarajućih veština preživljavanja, pokušavala je da se snalazi jedući bobice i guavu, te tražeći izvore čiste vode. Ipak, kaže da su njena volja i vera bili ključ opstanka. „To su bili moji najjači alati“, rekla je Amanda kasnije.
Dok je ona svakodnevno osluškivala helikoptere i nadala se da je neko traži, njeno nestajanje je privuklo pažnju nacionalnih medija i društvenih mreža. Zahvaljujući kampanji koja je finansirana putem donacija, više od hiljadu volontera uključilo se u potragu. Sedamnaestog dana, dok je puzala kroz šumu blizu jednog vodopada u potrazi za hranom, helikopter ju je napokon uočio i uspešno spasio.
Nakon spasavanja, Amanda je hospitalizovana zbog ozbiljnih povreda: teškog preloma noge, opekotina na stopalima koje su gotovo dovele do amputacije, teške dehidracije i gubitka devet kilograma. Imala je i celulitis i bila je izgrebana „od glave do pete“. Iako fizički iscrpljena, emocionalno se osjećala snažno. Opisala je svoje iskustvo kao duhovno putovanje koje ju je oslobodilo strahova i učinilo duhovno svjesnijom.
Nakon svega, suočila se s brojnim spekulacijama u javnosti – od tvrdnji da je namjerno nestala da bi prikupila novac, do teorija da je bila drogirana. Te glasine su na kraju ostavile psihičke posledice na nju. Zbog toga je napustila Maui i provela neko vreme s porodicom, a zatim otišla u Indiju kako bi kroz duhovnu obuku preradila traumu. Vratila se u SAD neposredno pre pandemije i nekoliko puta pokušala da se vrati normalnom životu.
- Po povratku na Maui, shvatila je da prisustvo mesta traume pogoršava njeno stanje. Opisala je to kao „terapiju izlaganja“ koja je otvarala dublje rane. Tokom naredne dve godine prolazila je kroz proces dubokog unutrašnjeg isceljenja. Onda je odlučila da se preseli u Mineapolis, gde se, kako kaže, njen nervni sistem stabilizovao i gde je pronašla unutrašnji mir.
Njeno traumatično iskustvo dovelo je do ličnih i profesionalnih promena. Amanda se sertifikovala za holističku terapiju uma i tela i sada pomaže drugima da se izbore s traumama. Radi s klijentima koji osećaju da su „zaglavili“ u prošlim iskustvima i želi im pomoći da pronađu snagu za lične transformacije.
Nakon spašavanja, njen otac, stručnjak za GPS tehnologiju, pomogao je u razvoju neprofitne organizacije koja se bavi savetovanjem za potrage i spašavanje. Amanda kaže da je to iskustvo dirnulo mnoge ljude i pokazalo koliko zajedništvo može biti moćno. Bilo je to, kako kaže, „iskustvo koje se dešava jednom u životu“.
Amanda je nekoliko puta posetila rezervat Makavao nakon oporavka – kao deo terapije. Ovoga puta, bila je spremna: nosila je telefon, vodu i komplet za hitne slučajeve koji je uključivao zviždaljku, ćebe i svetleći štapić. Iako se držala glavne staze, kaže da i dalje pronalazi mir u prirodi, ali je danas mnogo pažljivija i svesnija rizika.
U zaključku, Amanda ističe da joj je čitavo iskustvo promenilo život. Iako je trauma bila duboka, naučila je da prihvata promene, oslobodila se strahova i pronašla novu svrhu. Danas veruje da se sve dešava s razlogom i zahvalna je, čak i za bolna iskustva, jer su je vodila ka većoj sreći i dubljoj životnoj spoznaji.
