U jednoj od svojih najemotivnijih ispovesti, Suzana Jovanović prvi put je progovorila o životu sa suprugom Sašom Popovićem, osnivačem Grand produkcije, i podelila duboko lične detalje koji su dosad bili nepoznati javnosti.
Govorila je o njihovoj vezi, karijeri, smrti voljenog čoveka, ali i o jednom posebnom proročanstvu koje je, prema njenim rečima, godinama obeležavalo njihov život.
- Naime, kako kaže, Popović je navodno bio u kontaktu sa čovekom koji je posetio čuvenu bugarsku proročicu Baba Vangu. Taj čovek mu je preneo predviđanja koja su, prema rečima Suzane, gotovo u potpunosti bila tačna. Baba Vanga nikada navodno nije direktno govorila tačan trenutak smrti, već je uvek produžavala brojke, govoreći da će osoba živeti duže nego što će zapravo živeti. Tako je, na primer, ako bi naslutila da će neko umreti u sedamdesetoj, govorila da će živeti do osamdeset i šeste. Suzana ističe da je sve što je Popoviću rečeno o njegovom životu – uključujući ženidbu, karijeru, okupljanje kolega pod jednom produkcijom, pa čak i to da se neće ženiti pre četrdeset i neke – potpuno ostvareno.
Jedan od upečatljivih trenutaka koje je podelila jeste i Popovićevo prepoznavanje “prave žene”. Kada ga je pitala kako je znao da je ona ta, odgovorio je da je bio siguran čim ju je video nasmejanu, sa njenom kosom, očima i osmehom – jednostavno je “znao da je ona ta”. Suzana priznaje da veruje da niko, pa ni proročici poput Vange, ne može znati tačan trenutak smrti i da je to isključivo u Božijim rukama.
Kada je reč o bolesti koja je odnela njenog supruga, Suzana tvrdi da je sve do poslednjeg dana bio borac. Lekari nisu mogli sa sigurnošću da odrede uzrok bolesti. Dijagnoza je bila rak želuca, specifičan, endokrini oblik, a sve što su znali jeste da nije posledica loših navika. Popović je pazio na ishranu, nije pio alkohol, niti je imao problematičan noćni život. Lekari su, međutim, istakli da je stres verovatno bio glavni okidač. Suzana je opisala trenutak kada je čula dijagnozu – telo joj se treslo, um joj je bio preplavljen pitanjima, a odgovora nije bilo. Uverena je da je stres ono što tiho razara čoveka, i da često ne znamo gde će se pojaviti “žarište” koje pokrene bolest.
Tokom razgovora, osvrnula se i na pitanje imovine. Odluku da prodaju apartmane u Opatiji doneli su zajedno, još dok je Saša bio živ. Iako je Popović voleo taj prostor i tamo imao društvo, Suzana se tamo nije nikada u potpunosti pronašla. Deca takođe nisu bila previše zainteresovana – Danijel i njegova supruga su povremeno išli, dok Aleksandra uopšte nije volela da boravi tamo. Zbog toga su odlučili da je bolje da se oslobode te imovine i više putuju zajedno.
Dotakla se i teme luksuznih automobila koje su posedovali. Suzana je iskreno rekla da je neke već prodala, dok su neki još uvek u njenom vlasništvu. Ipak, naglasila je da će ih se verovatno rešiti jer ih niko više ne vozi – ni ona, ni deca. Danas vozi mali gradski automobil i ne oseća potrebu da se kroz skupa vozila dokazuje ili privlači pažnju. Njene vrednosti su se promenile i usmerile ka duhovnom, ka onome što se novcem ne može kupiti. Luksuz, kaže, više nema značaj koji je možda nekada imao. Danas joj je važniji mir, porodica i vera u Boga.
Tokom celog razgovora, bilo je jasno koliko je ljubav između Suzane i Saše bila snažna i posebna. Svaka njena rečenica odiše poštovanjem, tugom, ali i zahvalnošću za život koji su zajedno delili. Njena priča nije samo sećanje na jednog čoveka, već i svojevrsno svedočenje o ljubavi, sudbini, i snazi duha.
Ova ispovest oslikava jednu životnu priču ispunjenu emocijama, borbama, nadama i dubokom povezanošću. Iako se suočila s gubitkom, Suzana je odlučila da svoj život ne meri materijalnim stvarima, već vrednostima koje traju. Njene reči su svedočanstvo jednog vremena, jednog odnosa i jednog unutrašnjeg sveta koji ostaje i nakon što fizička prisutnost nestane. U toj tišini, kako kaže, sada traži duhovnu snagu, verujući da pravi smisao života dolazi tek kada izgubimo ono što nam je bilo najvažnije
