Bez sumnje jedno od najosvežavajućih namirnica tokom ljeta,slatkastos okusa i jako hidrira.E sad postoje ipak neke stvari koje nismo znali o lubenici,dali smiju svi da jedu koštice od lubenice .U nastavku teksta vam donosimo više na ovu temu.
Lubenica je, bez sumnje, jedno od najosvežavajućih jela tokom letnjih meseci. Postoji u raznim oblicima – okrugla, duguljasta, tamnozelena, svetlija, čak i prugasta, ali jedno joj je zajedničko: malo koja namirnica tako uspešno gasi žeđ i osvežava kao lubenica. Osim što ima divan ukus, ona je i vrlo niskokalorična, što je čini pogodnom za one koji vode računa o liniji.
- Iako je mnogi smatraju voćem, lubenica zapravo pripada povrću. U pitanju je biljka iz porodice bundeva, koja poreklo vodi iz srednje Afrike. Upravo ta afrička klima podarila joj je otpornost i bogatstvo hranljivih sastojaka, zbog čega danas ima zasluženo mesto na trpezama širom sveta.
Nutritivno gledano, lubenica se gotovo cela sastoji od vode. U 100 grama ovog povrća nalazi se tek oko 30 kalorija, što je čini idealnom za ishranu tokom toplih dana. Oko 10% njenog sastava čini prirodni šećer, dok je ostatak voda. Ipak, uprkos visokom udelu vode, lubenica je bogata vitaminima A, B i C, ali i mineralima kao što su gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor i magnezijum.
Kada birate lubenicu, zaboravite na kucanje po kori i osluškivanje zvuka – iako popularna metoda, malo ko zaista zna šta traži. Umesto toga, pažnju obratite na boju kore i stanje peteljke. Sveža lubenica ima zelenu peteljku, dok je suva i tamna znak da je već duže van polja i da možda nije više sočna kao pre.
- Jedan od najznačajnijih sastojaka lubenice je likopen, snažan antioksidans koji se takođe nalazi i u paradajzu. Likopen je poznat po tome što pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, podržava zdravlje srca, snižava LDL holesterol, a deluje i antiupalno. Osim toga, istraživanja ukazuju da likopen može igrati ulogu u prevenciji određenih oblika raka i usporavanju procesa starenja kože.
Lubenica takođe sadrži citrulin, aminokiselinu koja pomaže u regulisanju krvnog pritiska jer širi krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Ova osobina čini je posebno korisnom osobama koje su fizički aktivne, jer pomaže u oporavku mišića nakon napora.
Kada je reč o skladištenju, postoji česta dilema – da li je bolje jesti hladnu ili sobnu lubenicu? Hladna jeste osvežavajuća, ali naučnici tvrde da je sobna znatno zdravija, jer čuva veći nivo hranljivih materija, posebno likopena. Idealno bi bilo da je rashladite u hladnoj (ali ne ledenoj) vodi pre konzumacije, a ne da je držite u frižideru. Ako je već isečena, ostatke ipak treba čuvati na hladnom mestu i konzumirati u roku od jednog dana.
- Zanimljivo je da se lubenica može koristiti i za čišćenje organizma. Postoji jednostavna jednodnevna dijeta koja se bazira isključivo na lubenici. Ujutru i uveče preporučuje se čaša probiotičkog jogurta, a tokom dana može se jesti samo lubenica – u neograničenim količinama. Iako lubenica ima visok udeo vode, važno je i dodatno unositi tečnost kako bi se hidratacija tela održala na optimalnom nivou. Sledećeg dana može se postepeno preći na voće, lagane supe i kuvano povrće. Ovu vrstu detoksa možete ponavljati dva puta mesečno tokom letnje sezone.
Još jedan koristan aspekt lubenice odnosi se na njene semenke. Iako ih mnogi bacaju, semenke su zapravo izuzetno lekovite, naročito kada je reč o zdravlju bubrega. Od njih se može napraviti čaj koji pomaže kod problema s bubrežnim kamencima. Za pripremu je potrebno samleti jednu kašiku semenki i preliti je sa pola litra ključale vode. Ostavite da se ohladi, procedite i popijte. Čaj treba piti sveže pripremljen, tri puta nedeljno ili čak više puta dnevno, ako je potrebno.
U konačnici, lubenica je mnogo više od običnog letnjeg osveženja. Ona je prirodan saveznik zdravlja, pomaže u borbi protiv raznih bolesti, hidrira telo, podstiče detoksikaciju i donosi prijatnu sitost bez opterećenja za stomak. Zato, kad sledeći put posegnete za kriškom ove osvežavajuće poslastice, znajte da ste svom telu učinili veliku uslugu.
