Dragan Marković Palma, koji je nedavno organizovao oproštajnu večeru za svoju porodicu i najbliže prijatelje, kao da je naslućivao kraj, u svom životu ima bogatu i emocionalnu priču, naročito kada je u pitanju odnos sa svojim ocem. Kao jedinac, odrastao je pod strogim očinskim uticajem, koji je insistirao na disciplini, radu i odgovornosti.
Dragan se u detinjstvu često pitao zašto mu otac postavlja tako stroge zahteve, posebno kada su u pitanju odmori ili druženja s vršnjacima, ali je s godinama shvatio da su te lekcije bile usmerene ka njegovom dobrom. Na primer, kada je pitao svog oca može li da ide na more, dok su to već činili njegovi prijatelji, otac mu je odgovorio: “Ti sada moraš da radiš, a kada budeš išao na more, oni neće moći da idu.” I, kao što je i očeva disciplina predviđala, Dragan je kasnije postao ponosan na to što je naučio kako da bude odgovoran i vredan, iako je, u mladosti, to često doživljavao kao nepravedno.
Iako je Dragan poštovao svog oca, nije uvek lako prihvatao njegove stroge norme. Jedan od primjera njegove “buntovničke” strane bio je interes za motor, koji je otac mrzeo, ali i odlazak na bokserske treninge, koji su mu bili zabranjeni. Iako je morao da izmišlja izgovore – poput odlaska na praksu ili u biblioteku – kako bi mogao da ide na treninge, jednom ga je otac uhvatio i zabranio mu boks nakon deset odrađenih borbi. Dragan je tada bio besan, ali i svestan da otac to čini iz ljubavi i brige za njega. Kasnije je shvatio da su te stroge odluke oblikovale njegov karakter i životne vrednosti.
Osim bokserskog treniranja, otac je bio protiv Dragana i kada je odlučio da upiše fakultet, smatrajući da treba da ostane kod kuće i nastavi porodični posao, jer je verovao da bi mu fakultet mogao samo oduzeti vreme i potencijal. Dragan, iako je to doživljavao kao preprekama u njegovom životnom putu, sada shvata da je otac to radio iz najbolje namere, želeći da ga sačuva od loših uticaja. Ove životne lekcije o radu i disciplini ostale su sa njim, iako je s vremena na vreme bio suočen sa očeve stroge kazne, kao što je šamar koji je dobio kada nije na vreme vratio očev automobil.
- Za razliku od oca, Draganova supruga nikada ga nije kontrolisala, smatrajući da je njegov poslovni život nešto što zahteva specifičan režim, čak iako to znači da često ostaje do kasno u kafani. On se, međutim, nikada nije ponašao na način koji bi ugrozio brak, a njegov pristup donošenju odluka u porodici je jasan: iako uvek konsultuje svoju ženu, poslednju reč donosi sam. Ovaj balans između poslušnosti ocu i odlučivanja u sopstvenom životu oblikovao je njegov karakter i njegov pogled na životnu ravnotežu između rada, porodice i ličnih ambicija.
Kada je njegov otac preminuo od raka u 40. godini života, Dragan je, iako duboko pogođen, ostao u svom rodnom selu da bi bio uz majku i nastavio porodičnu tradiciju. Ova smrt mu je bila veliki gubitak, ali i trenutak u kojem je još više shvatio dubok uticaj koji mu je otac imao na njegov život. Da može da vrati vreme, Dragan bi još više slušao svog oca, jer je bio svestan da je baš očev uticaj na njegov rad i discipline oblikovao mnoge njegove životne izbore.
Iako je Dragan skeptičan prema verovanjima u magiju i gatare, postoji jedan interesantan trenutak iz njegovog života kada je, zbog očevog stanja, posetio vidovnjaka. Naime, kada su saznali da otac boluje od raka, i majka i Dragan su pokušali da nađu bilo kakvu pomoć, pa su otišli kod vidovnjaka koji im je rekao da postoji čaj koji leči karcinom. U tom trenutku, iako je bio skeptičan, Dragan je želeo da spasi oca i bio je spreman da proba sve, ali na kraju su shvatili da to nije imalo nikakvog efekta, iako su učinili sve što su mogli.
Kroz sve ove životne priče, Dragan Marković Palma nam pokazuje kako očeva disciplina, iako ponekad teška, može oblikovati karakter i usmeriti nas prema vrednostima koje nas čine odgovornim, radnim i posvećenim, kao što je to bio slučaj sa njim.
