Kada je u pitanju Stanislava Pešić ona je rođena 1941 godine u Grockoj, a otac Dušan je bio zameniik javnog gradskog tužiocca, a majka Vera je profesorica frnacuskog. Svoje detinjstvo na Ta-šmajdanu glumica je opisala ovim rečima „Nisam bila ni mirna ni povučena. Naprotiv, uvijek sam voljela da se tučem. Organizovala sam boks mečeve i rvačka takmičenja, iz kojih sam izlazila kao poražena strana. Uopte, djetinjstvo pamtim po posjekotinama i modrica­ma, zavojima i flasterima.” U tom njenom periodu jako važna osoba je bila baba Desa iz Zaječara koja je bila pravi izvor mudrosti, pa je tako Stanislava u knjizi „Devetnaest društvenih igara” otkrila i ova svoja sećanja: Ta­ti­na pla­ta bi­la je ma­la i, za raz­li­ku od dru­ge dje­ce, mi ni­smo ima­le da je­de­mo med, već smo uži­na­le mast i hljeb. Ule­tiš u ku­ću, ba­ba na­ma­že mast na hljeb i trk na­po­lje. Pri­zna­le smo da nas je sra­mo­ta što mi je­de­mo mast, a dru­ga dje­ca med”

Kako je rekla da već sutra je baba koja se teško kretala došla do šetališta te z sveg glasa povikla: ”Ve­sna, Mir­ja­na, Sta­ša, uži­na! Me­da i ’le­ba!”– Kako je Stanislava otkrila baba im je u ruke bila stavila topli hljeb te im je rekla:” Tr­či­te dok se ne slo­ja­ni, ni­kom ne daj da pro­ba, je­di­te br­zo! A sa­mo je zagrijala hljeb, mast se is­to­pi­la i mi smo do­bi­le ‘me­da i hlje­ba’…”

Kao tinejdžerska se ona oprobala na audiciji za omladinso pozorište i odmah je uspela a tada je pre njom u žiriju bio ljuba tadić i vera belogrlić, te ja ona pre njima recitovala pesmu spaljenu pesmu do zmaja i mogolog majke koja je ubila sina iz svetog plamena So­mer­se­ta Mo­ma. Nakon svega ju je Tadić upitao da li zna nešto smiješno, a ona mu je rekla da ne zna i tada je zaplakala,a dok je plakala glumac je nabrajao naslove smiješnih pjesama, sve dok ona nije rekla da zna ”Otac i sin” od Đure Jakšića

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here