Kada je u pitanju Stanislava Pešić ona je rođena 1941 godine u Grockoj, a otac Dušan je bio zameniik javnog gradskog tužiocca, a majka Vera je profesorica frnacuskog. Svoje detinjstvo na Ta-šmajdanu glumica je opisala ovim rečima „Nisam bila ni mirna ni povučena. Naprotiv, uvijek sam voljela da se tučem. Organizovala sam boks mečeve i rvačka takmičenja, iz kojih sam izlazila kao poražena strana. Uopte, djetinjstvo pamtim po posjekotinama i modricama, zavojima i flasterima.” U tom njenom periodu jako važna osoba je bila baba Desa iz Zaječara koja je bila pravi izvor mudrosti, pa je tako Stanislava u knjizi „Devetnaest društvenih igara” otkrila i ova svoja sećanja: Tatina plata bila je mala i, za razliku od druge djece, mi nismo imale da jedemo med, već smo užinale mast i hljeb. Uletiš u kuću, baba namaže mast na hljeb i trk napolje. Priznale smo da nas je sramota što mi jedemo mast, a druga djeca med”
Kako je rekla da već sutra je baba koja se teško kretala došla do šetališta te z sveg glasa povikla: ”Vesna, Mirjana, Staša, užina! Meda i ’leba!”– Kako je Stanislava otkrila baba im je u ruke bila stavila topli hljeb te im je rekla:” Trčite dok se ne slojani, nikom ne daj da proba, jedite brzo! A samo je zagrijala hljeb, mast se istopila i mi smo dobile ‘meda i hljeba’…”
Kao tinejdžerska se ona oprobala na audiciji za omladinso pozorište i odmah je uspela a tada je pre njom u žiriju bio ljuba tadić i vera belogrlić, te ja ona pre njima recitovala pesmu spaljenu pesmu do zmaja i mogolog majke koja je ubila sina iz svetog plamena Somerseta Moma. Nakon svega ju je Tadić upitao da li zna nešto smiješno, a ona mu je rekla da ne zna i tada je zaplakala,a dok je plakala glumac je nabrajao naslove smiješnih pjesama, sve dok ona nije rekla da zna ”Otac i sin” od Đure Jakšića
